Povodom početka akademske 2017/18. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu održana je svečanost na kojoj je 15. generaciju studenata pozdravio dekan prof. dr Nebojša Šarkić. Pored dekana, studente su pozdravili i: Vida Petrović Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, u penziji, prof. dr Leposava Karamarković, sudija Vrhovnog suda Republike Srbije, u penziji, Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, prof. dr Slađana Jovanović, prodekan za nastavu Fakulteta, nastavnici i saradnici Fakulteta, Vanja Ćulibrk, bivša studentkinja Fakulteta a sada  sudijski saradnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Anđela Blanuša, predsednica Studentskog parlamenta. Svečanost su ulepšali učenici srednje muzičke škole ”Kosta Manojlović” – Ana Trkulja, Igor Filipović i Andrija Sekulić izvedbom muzičkuh numera, iz klase profesorke Danijele Rakić, Ane Bogić i profesorke flaute, i studenti Fakulteta Katarina Stevanović i Milan Mutapčić svojim besedama.

imag1927

Prof. dr Nebojša Šarkić pozdravio je nove studente uz uverenje da će na Pravnom Fakultetu Univerziteta Union u Beogradu provesti lepe četiri godine i da su upisali Fakultet na kojem će imati prilike da još kao studenti steknu izuzetna znanja iz oblasti prava kao i životne vrednosti koje treba da krase svakog pravnika. Osnova poziva pravnika je pravičnost. Još iz antičkog vremenena sudija i pravnik bili su sinonimi za pravo i pravdu. Često se govorilo ‘ići sudiji znači ići pravdi’. Reklo bi se da pravo i pravda idu zajedno, ali se u životu sreću i situacije kada nije sve što je pravedno i po pravu priznato ili obrnuto. Upravo u vezi sa tim prof. dr Nebojša Šarkić zamolio je Vidu Petrović Škero da se obrati studentima.

Vida Petrović Škero obratila se studentima rekavši: ”Dan početka studija jedan je od najznačajnih dana u životu. Velika je stvar započeti studije, promeniti način školovanja, shvatiti da je ovo početak onoga što je svaki student izabrao i što želi celog života da radi. Izabrati Pravni fakultet naročito je bitno i lepo. Upravo taj izbor daje mogućnost veoma širokog delokruga rada. Pravnici daju značajan doprinos razvoju države, sistema, razvijaju nauku. Nosioci su bitke za utemeljenje vladavine prava, zaštite sloboda. Pravnici po zanimanju, bili su i veliki matematičari, slikari, pisci, državnici, jednom rečju bili su značajnici. Želim vam da iz ove generacije izađe što više značajnika u malom ili velikom segmentu. Značajan može postati samo dobar pravnik. Pravni fakultet nije samo obrazovna ustanova, to je i škola pravne kulture, škola demokratije. Za svakog od vas važan je ne samo integritet pravnika već i integritet ličnosti. Opredeljenjem za studije pravnih nauka, studenti preuzimaju odgovornost za profesionalnost u radu u institucijama državne uprave, bankama, školama, institutima… Pravnici će stručnost  podariti  zakonodavstvu, nauci i posebno će biti odgovorni za funkcionisanje one nezavisne grane vlasti, jedne od stubova države. Moraju dati kvalitet pravosudnom sistemu. Morate postati, advokati, tužioci, notari, izvršitelji koji imaju sposobnost da stručno i efikasno ukrštaju činjenice i zakone i da obezbedite realizaciju i očuvanje prava kao onoga što predstavlja pravnu kategoriju i pravednosti kao onogo što predstavlja moralnu kategoriju, onoga što predstavlja univerzalne vrednosti. Iako svi požele da postanu poput advokata iz američkih filmova, da budu slavni, pametni i da imaju dovoljno materijalnih sredstava, to se može postići samo ukoliko se stekne kompletno pravničko znanje. Dobar krivičar mora da poznaje i privredno pravo, poresko pravo, stvarno pravo. Niko ne može biti znalac i dobar sekretar državne institucije, škole, fakulteta, ukoliko ne poznaje krivično pravo. Pravnik je dobar ako je kompletan. image-0-02-05-3b4dc8b3812e904b7537db56603255dc910bb540ba00012a449016d9c0057292-vMora se shvatiti šta je pravo, a šta je pravda. Može li pravda da bude nelogična i da li logilka nekada može da bude nepravična? Nekada praksa sudova otvori  pitanja – ima li prava ili pravde ili ima li u celom sistemu logike? Da li imamo pravdu, logiku, ceni se u svakom konkretnom slučaju. Najveće umeće jeste baviti se pravom i pravdom i biti u sferi logike. Nekad nije moguće sve uklopiti sa pravdom jer retko koji sistem uvek, u svakoj mogućnosti korišćenja pravde i prava, uspe da objedini te dve stvari. Celoživitno usavršavanje jeste najvrednija garancija uspeha u obavljanju posla. Prednost izbora Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu je u tome što ćete već od prvog dana studiranja imati mogućnost da lakše shvatite i ostvarite ciljeve svakog pravnog zanimanja. U mogućnosti ste da ostvarite znanje u vezi sa pravnom tehnikom, da vežbate primenu procedure, pravne veštine, a što olakšava izbor u okviru pravnih studija. Nećete morati da se upoznajete sa praksom tako što ćete učiti na građanima. Praksa se stiče u radu, ali to vežbanje je vrlo neugodno kada negde radite u bilo kojoj struci tako što čete vežbati na nečijoj pravdi i primenjujući pravo. Sve prilike koje su pred vama, prisustvovanje suđenjima, simulacija suđenja, posete pravnim klinikama, radionicama za pisanje podnesaka, koristite kako fakultet ne biste završili samo sa teorisjkim znanjem. Uključite se u seminare, tribine, studentska takmičenja, naučite da iskažete svoje mišljenje, da koristite tuđe.”

Na kraju svog obraćanja Vida Petrović Škero poželela je studentima da steknu zavidno obrazovanje koje obezbeđuje radost i lepotu u poslu koji će raditi, i takođe da vole ono što studiraju da bi kasnije mogli da vole posao pravnika, advokata, profesora, možda političara, ali onog obrazovanog, stručnog sa pravnom kulturom.

O bitnoj vezi između prava i pravde govorio je i Jovan Ćirić koji je započeo obraćanje sa anegdotom koja se ticala upravo toga da li građani uopšte razumeju i u kojoj meri  znaju šta je pravda. Mišljenja je da niko nema odgovor na pitanje šta je pravda? Razlog tome jeste što su retke situacije u životu u kojima su zaista jedan i jedan dva, i da će studenti biti u prilici da se susretnu sa komplikovanim situacijama.imag2004

”U rešavanju pravnih zadataka, iako u našem sistemu sudska praksa nije izvor prava, kao sudija Ustavnog suda Republike Srbije,  shvatio sam da je ipak važan faktor. S jedne strane ona obezbeđuje pravnu sigurnost,   a sa druge ona vas tera da ponekad uradite suprotno nekom svom intimnom osećaju pravde i pravičnosti.”

Jovan Ćirić podelio je sa studenmtima svoje mišljenje da entuzijazam da se nešto i u shvatanju prava i u shvatanju društva promeni, koji je i sam imao kada je postao sudija Ustavnog suda Republike Srbije, nesme da nestane samo zato što željene promene nije lako ostvariti jer postoji praksa i naših sudova i praksa Evropskog suda za ljudska prava. ”Možda je to na neki način i dobro da imate neki putokaz koji vam govori kako treba da se gradi i kako treba da se ostvari pravna sigurnost.”

Na kraju je studentima poručio da veruju da će jednoga dana uspeti da promene ovaj svet, da ga učine pravednijim i poštenijim, da krenu sa puno entuzijazma, ali ne u nekom revolucionarnom smislu da ga menjaju nego da u nekim sitnim, pojedinačnim slučajevima pokušaju da promene neku stvar za koju im se učini da je nepravedna.

imag2007Prof. dr Slađana Jovanović  obratila se studentima poželevši im dobrodošlicu i lepu i vedru školsku godinu, puno vrednog učenja i druženja. Tom prilikom obavestila je studente o tome da su sve kolege i koleginice tu, da im pomognu kako u nastavi tako i u vezi sa uključivanjem u vannastavne aktivnosti. Potom je pozvala nekadašnju studentkinju, Vanju Ćulibrk , da se obrati studentima i kaže nešto o tome kako je bilo O studirati na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Vanja Čulibrk poželela je dobrodošlicu studentima i prenela svoja iskustva. Poželela im je da uče i da nauče u prijateljskom okruženju, što je inače moto Fakulteta. Istakla je da, prema njenom iskustvu, to nije samo fraza, zato što je put do sticanja stručnog naziva diplomiranog pravnika prešla upravo na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Poželela im je uspešne četiri godine, i to baš četiri jer što pre završe studije, pre će se osamostaliti u svakom smislu te reči. Savet svim studentima jeste da razmenjuju informacije koje bi im bile od značaja da sebi olakšaju pripremanje ispitne materije, da redovno pohađaju sve nastavne i vannastavne aktivnosti, da se povezuju sa drugim studentima. Skrenula im je pažnju i na to da trud i rad garantuju uspeh i da postignut uspeh zavisi od uloženog truda i rada. Što je veći trud, veći je uspeh. Na kraju, navela je da je to što ovaj fakultet razlikuje od ostalih, pristupačnost profesora, a posebno asistenata i saradnika i posavetovala studente da im se, u slučaju bilo koje nedoumice, slobodno obrate.

O iskustvu studiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu govorila je i Anđela Blanuša, predsednica Studentskog parlamenta. Pored dobrodošlice studentima iznela je mišljenje u vezi sa izborom fakulteta. Na osnovu svog iskustva, uverena je da su upisali Fakultet na kojem imaju prilike da steknu sva potrebna znanja i umeća kroz programe prakse, prenošenje iskustva sudija, pravnika i stručnjaka drugih pravničkih profesija. Tom prilikom, pozvala je sve studente da se uključe u sve aktivnosti  koje organizuje Studentski parlament kao što su  besedništvo, sportske aktivnosti, humanitarne akcije i dr.  Takođe, uputila je poziv svim studentima da se za informacije ili rešenje nekih nedoumica vezanih za studiranje, obrate Studentskom parlamentu, profesorima ili saradnicima jer će sigurno dobiti potrebne odgovore.

Svečanost je završena koktelom na kojem su studenti, nastavnici i saradnici nastavili razgovore i druženje.